Atina: Radikalni novinari i reporteri su u subotu, 10. januara, zauzeli sedište Sindikata urednika atinskih dnevnih listova (ESIEA) koji funkcioniše kao insitucija koja kontroliše rad svih novinara u Grčkoj. Čim je zgrada okupirana, radikalni novinari su saopštili da će organizovati seriju javnih okupljanja i diskusija u kojima bi se izložila priroda problema vezanih za rad reportera i emitovanje vesti tokom decembarske pobune i nakon nje. U ponedeljak je zbor Slobodne ESIEA pozvao na otvoreni razgovor o Spektaklu i načinima borbe protiv njega u novinarstvu. U nastavku možete pročitati proglas Slobodne ESIEA koji je sastavljen tom prilikom:
Radnici će imati zadnju reč, a ne vlasnici kapitalitičkih medija!
Širom Grčke su hiljade demonstranata izašle na ulice u petak 9. januara. Time su pokazali da se plamen decembarskih protesta neće ugasiti, uprkos dežavnom nasilju prema aktivistima i ideološkom teroru korporativnih medija. Odgovor države na zahteve radnika i omladine je opet bila surova represija. Okuraženi medijskim pozivima na linč i naredbama svojih šefova, panduri su osetili da mogu slobodno da prebijaju, truju jakim suzavcem i uhapse svakog ko im stane na put.
Kada je 9. januara palica državne represije udarila i po medijskim radnicima, novinarima, fotografima, snimateljima, advokatima i drugima ostalima koji su do tada manje više bili na njenoj strani, postalo je još jasnije da je decembarska pobuna postavila pitanje osnovnog dostojanstva svih koji zavise od tržista rada. To je za posledicu imalo da neki od nas, radnika u medijima i studenata novinarsva stanemo na stranu pobune. Mi smo se aktivno uključili u celu priču. Kao radnici u medijima uključili smo se u opštu borbu kroz svakodnevno organizovanje i borbu na našim radnim mestima. Naš glavni cilj je sprečavanje gazda da nameću javnosti svoje viđenje "istine" o pobuni i drugim događajima. Dobar primer njihovog licemerja i represije je slučaj fotografa, Kostasa Tsironisa, koji je otpušten iz dnevnih novina "Slobodna stampa"("Ecefhores Typos") jer je, samo jedan dan nakon što je policajac ubio petnaestogodišnjeg učenika Aleksandrosa Grigoropolisa, slikao jednog policajca koji je potegao pištolj i uperio ga u pravcu demonstranata.
Mi smo svesni šta će sve mediji, glavni ideološki aparat države, uraditi kako bi primorali ljude da se sa ulica vrate natrag u svoje kuće. Mi to vrlo dobro znamo, pošto i mi sami radimo u tim medijima. Poznati novinari će pokušati da zagovaraju ukidanje autonomije univerziteta i da javnosti proture laž o dve vrste demonstranata ("nasilnih" koji su u sukobu sa "mirnim i civilizovanim"). Takva "istina" neće proći, jer mi više nećemo da ćutimo.
Naše mesto je među radnicima. Još jedan razlog za to je svakodnevna eksploatacija koju doživljavamo na svojim radnim mestima. U medijima, kao i svugde drugde, suočeni smo sa nesigurnošću radnog mesta, prekovremenim, rizičnim i neplaćenim radom, i drugim hirovima naših gazda. U poslednje vreme svetska ekonomska kriza se sve češće koristi kao izgovor za sve učestalija otpuštanja i zastrašivanje.
Kao i svi radnici, doživeli smo licemrje i izdaju od strane žutih sindikata. Atinski sindikat novinara (ESIAE) je organizacija koja je bila protiv radničkih poziva na borbu protiv gazda, delom zbog straha od unutrašnjih podela, a delom zbog želje da napravi jedinstveni novinarski sindikat. U njihovim pokusajima da odvoje medijske radnike od ostalih radnika, postali su sindikat koji radi za gazde i koji je osnova njihove propagandne mašinerije. To su i dokazali kada su odbili da učestviju u generalnom štrajku 10. decembra 2008.
Zbog svega ovoga, kao inicijativa medijskih nadničara, neplaćenih i nedavno otpuštenih radnika, i studenata novinarstva, odlučili smo da okupiramo zgradu Atinskog sindikata novinara. Ovo smo uradili u znak solidarnosti sa svim progresivnim društvenim pokretima u Grčkoj.
Zalažemo se za:
- Slobodan protok informacija, kao alternativu ideološkoj propagandi kapitalističkih medija.
- Direktnu akciju, samoorganizovanu i demokratsku, svih radnika u medijima kad god je bilo ko od nas ugrožen.
- Momentalno oslobađanje svih uhapšenih tokom u pobune.
Mi se ne plašimo otkaza, neka se gazde plaše naših štrajkova!
Iz okupirane zgrade Sindikata atinskih novinara, 10. januara 2008.
Radnici će imati zadnju reč, a ne vlasnici kapitalitičkih medija!
Širom Grčke su hiljade demonstranata izašle na ulice u petak 9. januara. Time su pokazali da se plamen decembarskih protesta neće ugasiti, uprkos dežavnom nasilju prema aktivistima i ideološkom teroru korporativnih medija. Odgovor države na zahteve radnika i omladine je opet bila surova represija. Okuraženi medijskim pozivima na linč i naredbama svojih šefova, panduri su osetili da mogu slobodno da prebijaju, truju jakim suzavcem i uhapse svakog ko im stane na put.
Kada je 9. januara palica državne represije udarila i po medijskim radnicima, novinarima, fotografima, snimateljima, advokatima i drugima ostalima koji su do tada manje više bili na njenoj strani, postalo je još jasnije da je decembarska pobuna postavila pitanje osnovnog dostojanstva svih koji zavise od tržista rada. To je za posledicu imalo da neki od nas, radnika u medijima i studenata novinarsva stanemo na stranu pobune. Mi smo se aktivno uključili u celu priču. Kao radnici u medijima uključili smo se u opštu borbu kroz svakodnevno organizovanje i borbu na našim radnim mestima. Naš glavni cilj je sprečavanje gazda da nameću javnosti svoje viđenje "istine" o pobuni i drugim događajima. Dobar primer njihovog licemerja i represije je slučaj fotografa, Kostasa Tsironisa, koji je otpušten iz dnevnih novina "Slobodna stampa"("Ecefhores Typos") jer je, samo jedan dan nakon što je policajac ubio petnaestogodišnjeg učenika Aleksandrosa Grigoropolisa, slikao jednog policajca koji je potegao pištolj i uperio ga u pravcu demonstranata.
Mi smo svesni šta će sve mediji, glavni ideološki aparat države, uraditi kako bi primorali ljude da se sa ulica vrate natrag u svoje kuće. Mi to vrlo dobro znamo, pošto i mi sami radimo u tim medijima. Poznati novinari će pokušati da zagovaraju ukidanje autonomije univerziteta i da javnosti proture laž o dve vrste demonstranata ("nasilnih" koji su u sukobu sa "mirnim i civilizovanim"). Takva "istina" neće proći, jer mi više nećemo da ćutimo.
Naše mesto je među radnicima. Još jedan razlog za to je svakodnevna eksploatacija koju doživljavamo na svojim radnim mestima. U medijima, kao i svugde drugde, suočeni smo sa nesigurnošću radnog mesta, prekovremenim, rizičnim i neplaćenim radom, i drugim hirovima naših gazda. U poslednje vreme svetska ekonomska kriza se sve češće koristi kao izgovor za sve učestalija otpuštanja i zastrašivanje.
Kao i svi radnici, doživeli smo licemrje i izdaju od strane žutih sindikata. Atinski sindikat novinara (ESIAE) je organizacija koja je bila protiv radničkih poziva na borbu protiv gazda, delom zbog straha od unutrašnjih podela, a delom zbog želje da napravi jedinstveni novinarski sindikat. U njihovim pokusajima da odvoje medijske radnike od ostalih radnika, postali su sindikat koji radi za gazde i koji je osnova njihove propagandne mašinerije. To su i dokazali kada su odbili da učestviju u generalnom štrajku 10. decembra 2008.
Zbog svega ovoga, kao inicijativa medijskih nadničara, neplaćenih i nedavno otpuštenih radnika, i studenata novinarstva, odlučili smo da okupiramo zgradu Atinskog sindikata novinara. Ovo smo uradili u znak solidarnosti sa svim progresivnim društvenim pokretima u Grčkoj.
Zalažemo se za:
- Slobodan protok informacija, kao alternativu ideološkoj propagandi kapitalističkih medija.
- Direktnu akciju, samoorganizovanu i demokratsku, svih radnika u medijima kad god je bilo ko od nas ugrožen.
- Momentalno oslobađanje svih uhapšenih tokom u pobune.
Mi se ne plašimo otkaza, neka se gazde plaše naših štrajkova!
Iz okupirane zgrade Sindikata atinskih novinara, 10. januara 2008.
Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: LibCom
Izvor: LibCom